393. дан суђења

Хашки оптуженик, Војислав Шешељ, почео је сведочење на суђењу Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом.

Шешељ је рекао да је се његова странка одувек залагала за велику Србију и да је то једина политичка организација са таквим програмом. Милошевићев СПС, рекао је Шешељ, залагао се за очување Југославије.

"Залагање СРС за велику Србију подразумева јединствену српску државу у коју ће бити укључене све српске земље и главнина српског народа, без обзира на вероисповест. У тој држави би у братском јединству живели: Срби православци, Срби католици, Срби муслимани, Срби протестанти и Срби атеисти", казао је Шешељ на почетку сведочења.

На сугестију оптуженог, Шешељ је одбацио тезу из оптужнице да је 20-ак војних и поличких функционера Србије и тадашње СРЈ чинило тзв. "заједнички злочиначки подухват" уперен против косовских Албанаца. Према сопственим речима, Шешељ је био добро информисан о ономе што се догађа на Косову, и ништа није могло да прође без његовог знања.

Сведок одбране Милошевића је на суђењу рекао и да су представници "западних сила" желели рат на Косову, а да се Влада Србије искључиво залагала за мирно решење конфликта и дијалог са косовским Албанцима.

У получасовном излагању Шешељ је рекао да је био члан Савеза комуниста од 17 године, а да је увек био побуњеник и да му је политика рано постала судбина.

Милошевић је за испитивање Шешеља затражио 20 радних сати, што значи да ће сведочење трајати више од две недеље, рачунајући и унакрсно и додатно испитивање. Војислав Сешељ ће бити први сведок Милошевићеве одбране који ће сведочити и о збивањима и ратовима у Хрватској и БиХ.

Шешељ је и сам оптужен за ратне злочине и злочине против човечности у Хрватској, Војводини и Босни и Херцеговини, а Милошевић се терети за геноцид у БиХ, и ратне злочине на Косову и Хрватској.

394. дан суђења

Сведок одбране Слободана Милошевића, Војислав Шешељ, изјавио је да Влада Србије није била укључена у превоз лешева косовских Албанаца. "Лешеве је превозио онај ко је желео да они накнадно буду нађени. Прича о лешевима је активирана да би Слободан Милошевић могао да буде изручен Хашком трибуналу", тврдио је Шешељ, другог дана сведочења на суђењу бившем југословенском и српском председнику.

Позивајући се на речи хашког бегунца, полицијског генерала Властимира Ђорђевића, Шешељ је изнео и тврдњу да у Рачку није било полицијске акције против цивила, већ да се радило о антитерористичкој операцији на делу Косова на коме је неколико дана уочи сукоба, ОВК убила двојицу српских полицајаца.

Судско веће је упозорило Милошевића да неће имати користи од Шешељевог сведочења о Рачку, с обзиром на то да сведок нема лична сазнања о томе, већ само посредна. Према његовом тумачењу, власти нису спроводиле кампању уништавања албанске имовине на Косову, нити акцију етничког чишћења цивилног становништва.

Милошевићев сведок је у судници испричао и да је ЦИА, односно њен тадашњи шеф Џон Дојч, стајала иза смене власти у Србији 2000, врбујући у ту сврху Јовицу Станишића и Момчила Перишића.

Судско веће које суди Милошевићу јуче је донело одлуку да се суђење настави у досадашњем ритму. На основу извештаја холандског кардиолога Ван Дијкмана од 5. августа, веће је саопштило да је ситуација са здравственим стањем оптуженог у садашњим околностима на граници прихватљивости, и уважило препоруку лекара да се не повећава број радних дана и сати.

395. дан суђења

На суђењу Слободану Милошевићу сведочење наставља сведок одбране Војислав Шешеља. Шешељ, који је и сам оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине, потврдио је данас да је његова Српска радикална странка 1991. године слала добровољце на ратиште у Хрватској, али да су они били у саставу ЈНА, негирајући при том да су они чинили злочине над цивилима.

Шешељ је изјавио да су добровољци из његове партије били "међу најдисциплинованијима и најхрабријима", а да су појединци који би се понашали незаконито били кажњавани и искључивани из СРС. "Добровољци СРС су били су војници ЈНА. Никакве разлике између добровољаца и редовних војника није било", рекао је Шешељ, наглашавајући да је то било у складу с тадашњим законима.

Он је посведочио да је СРС добровољце слала на захтев високих официра ЈНА, која је имала проблема са мобилизацијом, а на питање судије Ијена Бономија колико је добровољаца СРС упутила на ратиште, сведок је одговорио: "Ми смо из пропагандних разлога говорили о 30.000 добровољаца, а у ствари било их 10.000." Шешељ је рекао и да су ти добровољци били упућивани у "сабирни центар у Бубањ Потоку" и да је њихов распоред по јединицама одређивао Генералштаб ЈНА. "Пре одласка, ја сам им држао политичке говоре, говорио да се боре витешки, како да се односе према заробљеницима, женама, деци... Они су стриктно добијали инструкције да се понашају у складу са Женевским конвенцијама", казао је лидер СРС.

На питање Милошевића да ли је политички врх Србије тада имао икакав утицај на ЈНА, Шешељ је одговорио негативно, рекавши да је војска била у надлежности Савезне владе "Хрвата Анта Марковића". Шешељ је назначио да су његови добровољци учествовали у борбама за Вуковар у јесен 1991. године "у саставу Прве гардијске бригаде ЈНА", односно у јединици локалне територијалне одбране "Лева суподерица" под командом Милана Ланчужанина званог Камени. Ланчужанину и другим припадницима "Леве суподерице" се тренутно суди пред Окружним судом у Београду по оптужби која их терети за стрељање више од 200 хрватских заробљеника на фарми Овчара код Вуковара, у новембру 1991. године.

Лидер радикала је потврдио и да су добровољци СРС авионима слани у западну Славонију где су ратовали у саставу ТО којом је, како је рекао, командовао Милан Трбојевић, активни официр ЈНА. Шешељ је навео да су добровољци СРС учествовали у сукобу са хрватском полицијом у Борову Селу у мају 1991. године којим је започео рат у Хрватској. Он је тврдио да су хрватски полицајци и плаћеници дошли аутобусима у село и "отворили ватру чим су изашли из аутобуса", а да су његови људи затим узвратили паљбу и убили 30 нападача. "Хрвати су признали само 15 убијених, остали су били Курди код којих су надјене старе новчанице из доба Независне Државе Хрватске и Хитлерове рајхсмарке", казао је Шешељ.

На Милошевићеву сугестију, сведок је тврдио да су паравојне формације у Србији тада формирале друге опозиционе странке предвођене Српским покретом обнове Вука Драшковића, односно да је Драшковић формирао паравојну организацију "Српска гарда".

Шешељ је рекасо и да је Демократска странка била "под руководством Зорана Ђинђића дубоко криминализована организација. Ђинђић се повезао с мафијом и покушао да је стави под своју контролу, али је она њега контролисала, што се показало и тиме што га је ликвидирала", казао је лидер радикала и додао да нико на српској политичкој сцени није био ближи с Радованом Караџићем од Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице. Шешељ је затим рекао да ДС није имала унутрашње способности да формира паравојне јединице, да је структура њихове странке млитава, "као овај њихов Борис Тадић, а Зоран Ђинђић је Љубишу Савића 'Маузера' поставио за председника ДС за Републику Српску и Савић је био на челу банде пљачкаша и истакао се у прогону муслиманског становништва".

"Ко је Вук Драшковић", питао је Милошевић Шешеља.

"Он је основао 'Српску гарду' у лето 1990. године а њен смисао су био припреме за унутрашнује обрачуне у Србији које је он прижељкивао и подстицао, а фирма је била заштита интереса српског народа. Та гарда је била по свему паравојна организација и нелегална по нашим законима, али су власти у односу на Драшковића биле благе. Никад није одговарао јер је власт вероватно била сувише слаба да га гони, а он је представљао све већу опасност откако се повезао са америчким амбасадором у Београду Вореном Цимерманом", одговорио је сведок.

По његовој оцени од 9. марта 1991. па надаље, Драшковић никад није напуштао опцију насилног преузимања власти, док је "Српска гарда" корисћена у политичке сврхе пре свега у Београду и то цело лето 1991. године. "Не могу за целу српску гарду да кажем да је пљачкашка јер су се неки припадници истакли у борбама, али је њихово руководство било потпуно криминално. Драшковићеви посланици у Скупштини Србије непрекидно су инсистирали да се Српска гарда прогласи државном војском. Драшковић је био политичар опозиције све до 1998. године када је ушао у савезну владу", рекао је Шешељ. "Српску гарду" чинилу су, по његовим речима, најчешће најопаснији криминалци из београдског подземља, трговци дрогом, провалници, уцењивачи, пљачкаши...

Сведок је, на Милошевићев захтев, цитирао неколико текстова Вука Драшковића из "Српске речи" тврдећи да је реч о чисто ратнохушкачким текстовима у којима неке од навода ни он , "као осведочени српски националиста не би рекао".

За Драшкоивића, Шешељ је додао да је "био је дисидент из ранијег комунистичког поериода и један је од истакнутих опозиционих лидера у Србији који је повремено долазио на власт, а био је у коалицији с Милошевићевом партијом док је сад у коалицији са партијама прозападне организације, и у оба случаја био је министар иностраних послова.

Шешељ је одбацио навод да је Жељко Ражнатовић "Аркан" био под контролом МУП Србије нити Милошевићевом контролом већ је, како је рекао, био под контролом савезног МУП.

Да ли је СРС била једина опозициона партија која стриктно држала закона када је формирала добровољачке јединице", питао је Милошевић, а сведок одговорио потврдно. "Ја нисам имао никакве команде над својим добровољцима, али сам им скретао пажњу како да се на бојишту понашају у погледу морала и ратног права", додао је он.

396. дан суђења

Тужилац Џефри Најс данас је изјавио да основна теза оптужнице Трибунала против Слободана Милошевића није покушај стварања велике Србије.

Током сведочења Војислава Шешеља, Милошевић је затражио од сведока да дефинише појам "велика Србија", али се тужилац томе супротставио, тврдећи да тај термин и појам нису нешто за шта се Милошевић оптужује. Судије Робинсон, Бономи и Квон су, међутим, сматрале супротно.

Судије су истицале да је Милошевићева наводна намера да створи "Велику Србију" основа на којој тужилаштво темељи оптужницу, подсећајући Најса да је управо та теза и била разлог за својевремено обједињавање три оптужнице против бившег југословенског и српског председника. Судије су цитирале различита документа суда и самог тужилаштва, у којима се наводи да је Велика Србија била циљ ратова које је Милошевић водио, наводећи да су изненађене променом става тужилаштва.

Објашњавајући тезу о "Великој Србији", тужилац је тврдио да је Милошевић, заправо, намеравао да ратовима оствари идеју о "свим Србима у једној држави", што је, према Најсу, готово исто што и идеја о "Великој Србији", коју заговара Војислав Шешељ. Џефри Најс је негирао да је тужилаштво променило свој став.

Ова расправа је разљутила оптуженог Милошевића, који је критиковао тужиоца речима да Најс ни сам не разуме за шта га оптужује и да се то не зна ни после три године од почетка суђења.

Током данашњег сведочења, Војислав Шешељ је поновио да је Велика Србија за коју се он залаже требало да буде земља у коју би ушле БиХ и највећи део Хрватске и да се то не би остваривало насилним путем и протеривањем несрпског становништва.

397. дан суђења

Војислав Шешељ посведочио у Хагу да му је Караџић 1996. казао да је у Сребреници стрељано око 1.000 Муслимана и да то нико није наредио.

"Ја сам питао Караџића о стрељању муслиманских ратних заробљеника, а он је одговорио да нико из војног и политичког врха није дао наредбу да се стрељају заробљеници, али да је ван њихове контроле дошло до стрељања око 1.000 Муслимана. Казао је и да се околности још испитују, али да су по својој прилици биле умешане и неке стране обавештајне службе", испричао је Шешељ.

У наставку сведочења у процесу против Слободана Милошевића, он је изјавио да је некадашњег лидера босанских Срба и хашког бегунца Радована Караџића питао о тврдњама да је стрељано око 8.000 Муслимана и да је добио одговор да су у тај број укључени и мушкарци који су "погинули при пробоју ка Кладњу, с оружјем у рукама", као и у "међусобним обрачунима".

По речима сведока, на списковима несталих у Сребреници наведене су и особе које су страдале пре пада енклаве. "Сви погинули Муслимани су сабирани да би се добила што већа цифра како би се српски народ оптужио за геноцид", тврди Шешељ.

Негирајући да је Војска РС протерала муслиманско становништво из Сребренице, он је рекао да му је Караџић показао споразум по којем су Муслимани добровољно желели да оду, а српске власти су им "обезбедиле превозна средства".

Војислав Шешељ је током сведочења рекао и да су Демократска странка и Српски покрет обнове желели да Србија има своју војску. "Ђинђић се залагао за формирање српске војске, а исто је желео и СПО, али Србија никад није имала своју војску већ само територијалну одбрану. Власт никад није имала план о формирању војске, али су појединци и политичке партије наступали с таквим идејама, а једина легална сила била је ЈНА, коју је подржавала Српска радикална странка", рекао је Шешељ и додао да се "власт у Србији трудила да сузбије деловање паравојних формација".

Он је поновио причу о Србима православцима, Србима католицима и Србима муслиманима, нагласивши да то што је било у тадашњој Југославији нигде није постојало - да муслимани постану нација. "Да ли сте тим причама ширили мржњу?", питао је Милошевић. "Не, ширио сам љубав убеђујући Србе муслимане да треба да обновимо заједничку државу", одговорио је сведок.

398. дан суђења

У наставку сведочења на суђењу Слободану Милошевићу, Војислав Шешељ се одрекао многих својих јавних изјава из протекле деценије

Шешељ се посебно одрекао оних изјава у којима је нападао и оптуживао Слободана Милошевића, Јовицу Станишића и друге тадашње српске званичнике, или их хвалио за помоћ у организовању, наоружавању и опремању добровољаца Српске радикалне странке, чији је он председник.

Шешељ не негира да је у изјавама домаћим и страним медијима говорио да је “тесно сарађивао” са Милошевићем док је овај био “водећи патриота”, или да је од Јовице Станишића добио налог да окупи добровољце, којима је затим дељено оружје и опрема из магацина ЈНА, али тврди да те изјаве треба сагледати “у контексту политичког живота у Србији” и да оне представљају део “српског политичког фолклора.”

Наиме, Шешељ сада тврди да је, након што се 1993. разишао са Милошевићем, покренуо “жестоку пропагандну кампању” у којој је користио “сва расположива средства” како би га што више “оцрнио, изнервирао, провоцирао” и навео га да преузме “непромишљене репресивне мере” против њега лично и против СРС, пошто му је то тада “политички одговарало.” Из истих разлога и на исти начин Шешељ је, како сада тврди, “провоцирао” и тадашњег шефа тајне полиције Јовицу Станишића, не уздржавајући се од “бомбастичних изјава” и лажних оптужби. Јер, рекао је данас Шешељ, ако њега нападају лажним оптужбама, он ће се “лажним оптужбама бранити.”

Одрицањем од својих тадашњих изјава, Шешељ настоји да побије тезе и доказе оптужбе о вези између Слободана Милошевића, Југословенске народне армије и добровољаца СРС који су упућивани у Хрватску и Босну и Херцеговину. Шешељ сада тврди да Милошевић није с тим имао никакве везе, да су добровољци СРС легално окупљани и упућивани у ЈНА и да су деловали стриктно под њеном командом, а не као некакве паравојне формације. Пошто га је Милошевић суочио са изјавама сведока који су у доказном поступку оптужбе говорили о злочинима “Шешељеваца” у Западној Славонији, Лици и Босни, Шешељ је њихове тврдње описао као “измишљотине” и “небулозе”, уверавајући судије да, колико он зна, “никада ни један добровољац СРС није починио никакав ратни злочин.”

Милошевић је Шешељу пружио прилику да објасни и своју чувену изјаву о “клању зарђалим кашикама”, за коју су поједини сведоци оптужбе тврдили да је изговорена на неком митингу или на приватном састанку у кући неког радикала. Шешељ је објаснио да је то изговорио у једној хумористичкој емисији на телевизији, одговарајући на питање “да ли ви четници и даље кољете?.” Питање му је, тврди, постављено у “шаљивом тону”, а он је на исти начин одговорио: “Да, али смо променили метод, па више не кољемо ножевима већ зарђалим кашикама за ципеле”. То је, објашњава Шешељ, био “црни хумор”, који он веома воли.

Појављујући се као сведок одбране Слободана Милошевића, Шешељ је у значајној мери “отворио карте”, односно показао како ће се на свом суђењу бранити од оптужби за злочине против човечности у Хрватској, БиХ и Војводини. Објашњавајући, данас, свој познати говор у Хртковцима, Шешељ је рекао да у њему није позивао на протеривање Хрвата – како га терети тужилаштво – већ се залагао за “принцип реторзије.” Наиме, рекао је, “пошто је Туђманов режим протерао стотине хиљада Срба”, он је тражио да “Србија примени принцип реторзије”, као и да се олакша “размена имовине” између прогнаних Срба и Хрвата. Но то је, како је објаснио, било “предизборно обећање” и “израз љутње и очајања у том тренутку”, а радикали су убрзо одустали од “принципа реторзије.”

Слободан Милошевић би, како је најавио, требало сутра да заврши директно испитивање Војислава Шешеља.

399. дан суђења

Сведок одбране на суђењу Слободану Милошевићу Војислав Шешељ тврди да председник и власти Србије нису имали везе с ратом у Хрватској. "У неким местима је било злочина, али Србија није имала ништа с тим јер је тамо била ЈНА. За те злочине био је надлежан војни суд", рекао је Шешељ. Шешељ је данас, у наставку суђења Милошевићу пред Трибуналом, негирао да је ико из власти Србије могао бити одговоран за протеривање, депортације, притварање и убијање цивила и пљачку и уништавање верских објеката у Хрватској.

На питање Слободана Милошевића да ли су, како се тврди у оптужници, у Хрватској деловале, и у злочине биле умешане, снаге из Србије, Шешељ је одговорио да никаква војна сила из Србије тамо није била, већ само ЈНА. "Било је неких паравојних формација ван контроле и група које су пљачкале, али које ни формално ни фактички нису имале никакве везе с властима Србије. Србија не може бити одговорна за нешто што су можда учинили Арканови 'Тигрови', 'Бели орлови', 'Душан Силни' и други", рекао је он.

Шешељ је одбацио наводе оптужнице да је паравојна формација "Шешељевци", под његовом контролом, учествовала у убиству више од 30 хрватских цивила у селу Воћин у западној Славонији, 1991. "Није било никакве јединице 'Шешељевци', већ само добровољаца Српске радикалне странке у саставу ЈНА. Нема ниједног податка о томе да су добровољци СРС убијали цивиле", тврди Шесељ. "Дошло је до убиства једног броја хрватских цивила у Воћину, а ја сам одмах јавно оптужио одговорне, али да се генерал Александар Васиљевић, тада шеф обавештајне службе ЈНА, који је био у западној Славонији, није огласио.

Милошевић је упитао сведока да ли је било ко из Србије био у Дубровнику. "Не, биле су искључиво јединице ЈНА. Био сам само ја, приликом обиласка херцеговачког ратишта, крајем септембра 1991. Ја сам био у стрељачком строју ЈНА у Конавлима и ниједна кућа није била опљачкана, ни оштећена. Кад се војска повлачила, крајем 1991, дошло је до пљачкања јер војнике више нико није могао да контролише, али то су били инциденти. Није пљачкао нико из Србије, него припадници Територијалне одбране из Црне Горе, што је, недавно признао и премијер Црне Горе Мило Ђукановић", рекао је Шешељ.

Према Шесељевим речима, током сукоба ЈНА и хрватских паравојних формација у Вуковару у јесен 1991. ниједна кућа није намерно уништена. Пошто му је Милошевић предочио навод из оптужнице да су хрватски заробљеници из Вуковара држани и злостављани у логорима у Србији, сведок је прецизирао да никаквих логора није било и да су заробљеници накратко били држани у објектима ЈНА, за које власти Србије нису биле надлежне.

400. дан суђења

Сведочење Војислава Шешеља на суђењу Слободану Милошевићу ушло је у девети дан.

Војислав Шешељ је поновио тврдњу да добровољци Српске радикалне странке нису учествовали у злочинима над несрбима у Босни и Херцеговини и Хрватској, негирајући и да су "Шешељевци" учествовали у пљачкању цивилног становништва. Шешељ је рекао и да Милошевић није имао никакве везе с паравојним формацијама Жељка Ражнатовића.

Шешељ је негирао да је Војска Републике Српске убила на десетине цивила у две одвојене експлозије, на сарајевској пијаци Маркале 1994, и у Улици Васе Мискина, 1992, поновивши тезу да су за те злочине одговорне босанско-муслиманске власти.

Шешељево сведочење биће настављено и током ове радне недеље, а очекује се и почетак унакрсног испитивања.

401. дан суђења

Тужилац Џефри Најс данас је почео унакрсно испитивање Војислава Шешеља, сведока одбране Слободана Милошевића. Претходно је оптужени завршио главно испитивање, у ком је Шешељ, поред осталог, рекао да је злочин у Сребреници намештен како би Срби и српско руководство били оптужени за геноцид.

Он је поновио да је масовна погубљења муслиманских цивила организовала француска обавештајна служба у сарадњи са САД. Како сведок није одговорио на питање судија ко су извори тих информација, рекавши једино да се ради о обавештајним подацима које је добио док је био потпредседник Владе Србије, судија Иен Бономи је Шешељу рекао како сматра да блефира.

Током Шешељевог сведочења, Милошевић је у судници приказао документарни филм једне холандске телевизије у ком се наводи да је још 1993. Алија Изетбеговић тадашњим челницима Сребренице рекао да му је бивши председник САД Бил Клинтон обећао војну интервенцију ако четници уђу у Сребреницу и убију најмање 5.000 Муслимана. Шешељ је данас тврдио да је у списковима несталих из Сребренице и велики број оних који су погинули пре лета 1995. На почетку унакрсног испитивања, Најс је суочио сведока с неколико текстова објављених у страначком листу Српске радикалсне странке "Велика Србија" и Шешељевим поднеском Трибуналу, у ком се челници суда у Хагу и тужиоци називају вулгарним и увредљивим именима.

402. дан суђења

На суђењу Слободану Милошевићу данас је настављено сведочење сведока одбране Војислава Шешеља. Војислав Шешељ јуче је изјавио да је Хашки трибунал антиспрска политичка институција. Одговарајући на питања тужиоца Џефрија Најса, који се на почетку дијалога са Шешељем бавио изјавама лидера Српске радикалне странке о његовом карактеру и кредибилитету, Шешељ је потврдио да је, у књигама о Трибуналу, главног тужиоца Карлу дел Понте назвао курвом, а председника суда Теодора Мерона геноцидним дипломатом.

Најс је затим тражио да Шешељ сам прочита и делове писма Секретаријату суда, а у ком протестује због неименовања сарадника, што је овај и урадио.

Коментари на Шешељев наступ углавном односе на то да је Најс покушао да дискредитује Шешеља као сведока, док су реакције на Шешељев речник биле углавном хладне. Данас је Шешељ морао да саслуша својеврсну правничку лекцију коју му је дао судија Патрик Робинсон, а која се односила на став и приступ Најса током испитивања, а због тога што се Шешељ жалио на тужиочеву грубост. Робинсон је изјавио да је Најсов приступ нормалан и уобичајен, а да је Шешељ у обавези да се понаша пристојно.

Током данашњег унакрсног испитивања, Најс је Шешеља суочио са изјавом из 1995, у којој Шешељ тврди да је директно с Милошевићем договарао одлазак добровољаца на хрватско ратиште и да их је тадашња Државна безбедност Србије наоружавала. Шешељ је покушао да објасни да је тај интервју, дат ББЦ-у, био део његове политичке кампање против Милошевића, у којој је желео да дискредитује ДБ, који је у то време покушавао да компромитује СРС.

Током данашње расправе, Најс и Шешељ су често улазили у вербалне сукобе, називајући један другог лажовом, а Судско веће је то покушавало да спречи.

404. дан суђења

Током унакрсног испитивања, тужилац Џефри Најс цитирао је из поднеска, у којем је Шесељ изнео основу своје одбране, да је снимак стрељања шесторице муслиманских заробљеника из Сребренице "намонтиран" и да Тужилаштво раније на суђењу Милошевићу није приказало цео филм зато што се на крају види како двојица стрељаних устају.

"Тројицу стрељаних препознали су чланови њихових породица... Да ли ви тврдите да су ти људи још живи", упитао је тужилац Најс. Шешељ је одговорио да "то не зна", али да тврди да је "снимање импровизовано и да је послужило за нечије политичко-пропагандне потребе".

Док га је испитивао тужилац Најс, Шешељ је потврдио да се 1991. залагао за реторзију, односно одмазду над Хрватима у Србији за протеривање Срба из Хрватске. На питање да ли је реторзија подразумевала насилно протеривање Хрвата, сведок је одговорио: "Реторзија значи одмазда - ако је Туђман протерао Србе, да Србија треба да протера Хрвате".

Шешељ је, међутим, тврдио да "ниједан Хрват никада није протеран из Србије" и да су хрватски цивили из Хртковаца отишли пошто су посредством Католичке цркве разменили имовину са Србима избеглим из Хрватске.

Негирао је да је у Хртковцима у мају 1992. прочитао списак Хрвата који морају отићи, али је потврдио да је његов сарадник саопштио имена мештана који су се наводно придружили Збору народне гарде у Хрватској.

Лидер радикала је потврдио и да је 1990. заговарао да сви Албанци који су бојкотовали попис становништва буду протерани са Косова, након што му је тужилац Најс цитирао његов говор у којем је рекао: "Шиптари су нам олакшали посао тиме што су бојкотовали попис. Они тиме нису наши држављани. Једноставно опколићемо их војском и гурнути натраг у Албанију".

Заступник оптужбе је у судници прочитао и извод из програма СРС-а који предвиђа протеривање 365.000 Албанаца који су се после Другог светског рата наводно илегално уселили на Косово, на шта је Шешељ рекао да би то било спроведено по законској процедури.

405. дан суђења

Данас је у Хагу настављено сведочење Војислава Шешеља на суђењу Слободану Милошевићу. Лидер Српске радикалне странке је негирао да је Милошевић 1999. наредио пребацивање лешева Албанаца са Косова у Србију. "На основу мојих сазнања, по налогу западних обавештајних служби одређени полицијски фактори прикупили су лешеве, пребацили их у Батајницу, да би у одређеном тренутку били нађени и да би се јавност ужаснула и лакше прогутала Милошевићево изручење у Хаг", каже Шешељ.

Током унакрсног испитивања, тужилац Џефри Најс је рекао да су Шесељеве тврдње смешне, да сведок стално лаже и да нема никакве доказе за своја сазнања. На питање тужиоца који су то полицијски фактори, Шешељ је одговорио да их не може идентификовати, али да су то они који су учествовали у мафијашком пучу 5. октобра 2000. и задржали високе положаје. Он је сугерисао је да су то генерали Горан Радосављевић и Сретен Лукић, али да власти у Београду нису желеле да утврде истину. Пошто му је Најс предочио да има изјаве сведока, укључујући бившег шефа Државне безбедности Србије Радомира Марковића, да је Милошевић у марту 1999. наредио прикривање лешева, Шесељ је рекао да може д стави главу на пањ да лаже свако ко тврди да је Милошевић имао план да премешта лешеве са Косова.

Шешељ је оповргавао тврдње и да је полиција Србије 15. јануара 1999. у Рачку убила 40 албанских цивила, како тврди оптужба, рекавши да је догађај био изрежиран као повод за агресију НАТО-а. Шешеље је негирао и наводе из оптужнице да су српске снаге на Косову организовано и масовно протеривале албанске цивиле, тврдећи да су сведоци оптужбе који су дали супротне исказе углавном лажни.

406. дан суђења

Лидер СРС је на процесу поновио да Милошевић и његови сарадници нису планирали нити спровели заједнички злочиначки подухват. Председавајући судија Патрик Робинсон прекинуо је додатно испитивање оптуженог после сат и по времена, оцењући да је оно постало бесмислено, и да Милошевић више нема релевантних питања за Шешеља.

Током јутрошње расправе Шешељ је поново одбацио тврдње да су добровољци СРС чинили злочине, и да је постојао "заједнички злочиначки подухват" у коме су били политичари и војници из Србије, Црне Горе, РСК и РС.

Претходно је Шешељ одговарао и на неколико питања тужиоца, у којима је Најс суочавао са цитатима из његове књиге "Српски брачни пар Чаушеску", у коме сведок одбране Милошевића наводи да га је бивши председник Србије лично 1992. године звао и тражио од њега ангажовање добровољаца на хрватском ратишту. Шешељ је поново тврдио да је то неистина, те да је о томе писао искључиво да би нападао Милошевића. Аргументујући ту тезу, Шешељ је из књиге прочитао наслов текста, који гласи "Сваку ноћ сањам како Слобу и Миру стрељају на Дедињу".

Шешељево сведочење поцело је 17. августа и трајало је 14 радних дана. Након њега, у судницу се вратио пензионисани генерал ВСЦГ, Божидар Делић, који је сведочио почетком лета. Делићево сведочење о косовским збивањима тада није завршено, па му је судско веће наложило да се врати и доврши свој исказ.